Zdravo, Jelena!

Jelenina bajka je iza sedam mora i sedam gora...
Dugi putevi vijugaju i preplicu se u dubini Jeleninih plavih, zacudjenih ociju. Uskoro ce se odmrsiti cudesni cvor detinjstva, pa ce Jelena kroz zivot putovati lako i brzo jer ce je voditi dva brata, Stefan i Nemanja, bas kao u prici.

Zdravo, Saro!

Sara nosi u sebi pregst tajni, malih i velikih, obicnih i posebnih. Potrebno je mnogo truda i snage da se hoda kroz zivot prepun prepreka i iznenadjenja. Zato njen veliki brat Mane svakoga dana pomaze da Sara ponese kuci skolsku torbu , punu bratske i sestrinske ljubavi pod kojom posrcu u cudu pogledi svih djaka u skoli.

Da, da - to sam ja!

Neocekivani kompliment sam dobila za vreme velikog odmora, ovaj crtez
Hvala! Divan je osecaj biti plavusa plavih ociju!

Zdravo, Milane!

Milan je veliki drug, on moze sve i zna mnogo.
Pored njega sve postaje sigurno i niko nam nista ne moze - onda smo najjaci!
Pravi drug zlata vredi!
Milan svoje drugarstvo nesebicno poklanja svima,
ali Bane je ipak u blizini, za svaki slucaj...
Kad imas druga - imas sve!

Zdravo, Ljiljo!

Kada bi svet bio jednostavniji, sigurna sam da bi u Ljiljicinim ocima opet bilo mesta za cuda!
Pod njenim trepavicama se krije beskraj svemira i miris ljubicice. Zato ona podize oci polako, da neka zvezdica ne bi , slucajno, ispala i zalutala negde u ucionici. Koliko li carobnih stvari ceka da ih Ljiljica pripitomi?

Pozdravili smo prolece!

Kolaz je najlepsi kada ga izmislimo svi zajedno, kada svako sece, cepa i lepi da bi slika bila najlepsa od svih slika koje su pozdravile ovogodisnje prolece! Nasa livada je sjajna i sarena, a Vasa?

Jedan radni dan

Caaooo, Nina!

Uciteljice, uciteljice,...
Ja sam nesto smislila!!! Hajde da...
Vazi, Nina, cim zavrsimo ove zadatke...
Ma, ja sam to vec uradila!
Sad bi da...(Uvek ima jos nesto sta bi moglo da se izvede, a ostali to odusevljeno prihvataju. Doduse, ne urade to `Nininom brzinom`.)
Mozda i mi postignemo takvu brzinu jednog dana, ko ce to znati!?

Caaoo, Bane!

Uciteljice, uciteljice,...
A, zasto ste Vi nas slikali?
Zato sto ste lepi, radoznali,..., zato sto ne mogu sve da vas vodim kuci, a hocu stalno da vas gledam,...
A, sta cemo sada da radimo, posle slikanja?
A, posle toga?
A, onda?
Ko bi ocekivao da se ispod ovolikih lokni krije toliko pitanja?

Zdravoo, djaci!

Moji djaci se cesto pojavljuju na neobicnim mestima. Pronalazim ih u cvecu, travi, iza bagrema, ...
Ponekad ih nadjem i u ucionici...(Aha, tu ste se sakrili!) Caaooo!
Eto, ne miruju ni kada se slikaju, al` su zato najlepsi od svih djaka!

Veeeliki odmor!

Treba zabeleziti i ovekoveciti sve skolske aktivnosti, a najbolji trenutak za takve stvari je - bas veliki odmor.
Cudo jedno sta sve moze da se uradi za vreme odmora . Ponekad mislim da se vise umorim na odmoru nego na casu!
Ipak, lakse je u dvoje.
Dogovor kucu, tj. skolicu gradi!

Tri nastavnice - dva odeljenja djaka!

Zdravooo Zoro!
Evo kako cemo - ko prvi uzme dnevnik - prvi ide na cas!?
A mozemo pogledati i u raspored casova, mozda je tako ipak najjednostavnije!
(Ova carolija sa rasporedom casova uspe svaki put!)

Zvooniiloo!

Poslednja prilika da se okrenem i vratim kuci, ali ostajem. Na ovom mestu ostavljam i zaboravljam `Radicu`, ... , carolija pocinje da deluje,..., i ja postajem - u c i t e lj i c a r a d i c a !

Cao, Dragana!

Dosla sam pre Teebee!
E,sigurno zato sto imas
tako veliku torbu!
-Uciteljice, uciteljice,
zasto ti je tako velika torba???
-Da bi u nju stalo sve sta treba
da ima jedna seoska uciteljica u podrucnom odeljenju, ako joj zatreba...
Jednom je Dragani zatrebalo moje rame da se malo nasloni,...
Ali, to je druga prica!

Dolaze djaci!

Drustvo je malo, ali veselo i raspolozeno za pronalazenje novih, jos neotkrivenih mesta za igru na velikom odmoru.
Neko je rekao da skolski casovi postoje da popune vreme izmedju malih i velikih odmora.
Trudimo se da podrzimo ovu teoriju, svojski i junacki!

Zdravo skolo, ko te ne bi vol`o?

Evo me, skolice moja!
Stizeeem, evooo mee, tu saaam - vidi ko ti dos`o!
Jos samo da izdrzim ovih pedesetak metara i nove radne pobede su mi na domak ruke.

Susti, susti bagrem beli!

Bagrem u skolskom dvoristu susti skoro tri veka i pozdravlja sve koji mu dolaze u posetu.
Prvo je to bio grof Pejacevic, a danas su to djaci i uciteljice `Mog malog sela`!
Jos uvek na bagrem slecu ptice i zacudjeni pogledi kada s proleca procveta. ( A mislili smo da se osusio!?)
Mozda je zbog njega zapevana pesma - Ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio...
Unapred se radujem ovogodisnjim cvetovima!

Uzbrdica u sred ravnice

Stizem u `Moje malo selo`!!!
Lakim korakom savladavam ovaj uspon (precica ja , ipak - p r e c i c a).
Mnogi su pokusali da udju u selo ovim putem, nije im poslo za rukom.
Joci taksisti je uspelo ( ozenio se ubrzo posle tog uspeha jednom od uciteljica koje je vozio ovim putem do skole)!
Cestitamo Joci i Dragani, Danijela i Mihaela su dve prelepe devojcice!