Nasa prva ekskurzija!

Svako je znao svoje mesto, svi su rekli sta je trebalo reci - put je mogao da pocne!
Nas autobus je bio obelezen veeelikom dvojkom - pronasli smo ga lako! Srecan put i srecan ostanak ! Prvi put smo bili Mi oni koji odlaze!


Smestili smo se, bilo je udobno i prostrano. Podelili smo strepnju i radost polaska na put!


Radost zbog putovanja je pobedila tremu, drugari su tu ! Krenuli smo veselo i hrabro na prvu ekskurziju koju ce moji djaci pamtiti celog zivota!

U Zmajevom krilu!

Pod kruskom koju je posadio Cika Jova, pronasli smo novog prijatelja. Druzenje je trajalo taman koliko je bilo potrebno da nastane ova slika, a onda smo nastavili put...



Dvoriste male kuce u SremskojKamenici je bilo spremno da nam kaze pricu o cika Jovi Zmaju - pricu koju su pre dva dana zapocele da pricaju Zmajeve decje igre ulicama Kamenice i Novog Sada. Sedeli smo na klupi Pura Moce, male Juce, malog konjanika, ... , i svih junaka koji vise od veka ulepsavaju stranice knjiga i slikovnica.

Dunavski park u Novom Sadu!

Pozdrav velikanu Miki Anticu ciji `plavi cuperak` jos uvek vijori kroz stihove koje sapucu mladi parovi na klupama Dunavskog parka.
Iskoristili smo priliku da sednemo `u krilo` i velikom Djuri Jaksicu!
Labudovi su ponosno plivali pokazujuci nam velikodusno svoje pacice, a mi smo ih u cudu pratili pogledima . Bas kao u Bajci o labudu - izgledalo je kao da kriju tajnu od nas.



Centar Novog Sada krasi Dunavski park. Odusevila nas je lepota i jednostavnost kojom pleni ova oaza okruzena betonom velikog grada.

`Leteli` smo Letenkom!

Letenka nas je docekala osuncana! Sirom je raskrilila svoje klupe i livade, sumarke i skrivena mesta koje su moji djaci `osvajaci` osvojili brzim trkom i sirokim osmesima!
Strpljivo sam cuvala mesto na klupi koju su ` oznacili kao svoju`. Tu su moji djaci spustili na trenutak svoje ranceve da mi prave drustvo dok se oni ne vrate i napune ih novim utiscima i pricama o Letenci.

Iriski Venac - ponos Fruske gore!

Da li mi se ucinilo ili je neko zapevao becarac ... Aj, seo Sremac na Venac pa vice - hej Bacvani devojke vas dice.... Mozda je to samo vetar pevao jos jednu od pesama koje se s vremena na vreme zaborave, pa ponovo pevaju,..., i tako redom...




Pogled na spomenik na Iriskom Vencu nas je podsetio koliko smo mali i koliko jos moramo da porastemo u ocima drugih- koliko jos znanja moramo da sakupimo na putu do sveta u kojem nece biti tajni za moje pametne djake!

Poseta Hopovu!

Uzalud smo trazili hladovinu pred manastirskim vratima - ugrabili smo trenutak za slikanje, nekoliko minuta za obilazak prelepe gradjevine i manastirskog dvorista Hopova.
Ocekivali smo mnogo od posete Hopovu - bas kao i nas Dimitrije koji je na ovom istom mestu `postao` Dositej. Mnogo je vremena proslo od tada, manastir jos uvek docekuje i ispraca posetioce. Neki ostaju zauvek, a mi smo prosli brzo i neopazeno, trudeci se da ne ometamo velicinu i vaznost ovog svetog mesta.

Povratak kuci!

Dan je `proleteo`, ali necemo dozvoliti da prodje neprimetno kroz nase malo selo! Moji decaci ce prosetati `opremljeni` svim neophodnim dokazima da je ekskurzija u s p e s n o `obavljena`!