Bilo je vazno ovih dana!

Vazni dani su prosto proleteli pored mene, a nisam stigla da ih `zapisem`..... Nema veze, nikad nije kasno za lepe stvari!
Moja draga prijateljica Skrabalica je ucinila veliku cast meni i mojim `blogrkama` i cestitala nam je Dan Blogera na divan nacin - HVALA SKRABALICE!

WE CELEBRATED 4TH BLOGDAY on AUGUST 31st!

Najsrdacnije cestitke za DAN BLOGERA Tebi i svim mojim dragim `blogerima` i `forumasima`!
Srdacne cestitke i pozdrav Brlogu
( http://blog.avramovic.info.com/ )!

Pocela je nova skolska godina 1.SEPTEMBRA!
Juriiis u skolske klupeeee!
Novu skolsku godinu 2008/2009. zapocinjem pracenjem cerke u skolu - `again`!
Cestitam Ti novo radno mesto, mila moja!

Pozdrav za izdavacku kucu EDUKA koja je i ove godine `ulepsala` posao svim uciteljima svojim divnim prirucnicima uz udzbenike u predlozenim planovima i dnevnim pripremama na CD-u.
Zelim im da sto pre preradi njihov sajt http://www.edukabeograd.com/ pa da svi mogu da se upoznaju sa njihovim udzbenicima i prirucnicima za ucitelje i vaspitace.

Culo se na Kumbari!

Goran je punoletan! Ljubav, ponos i sreca su se orili Kumbarom!
Srecni smo sto smo podelili radost sa njegovom porodicom, rodjacima i prijateljima!

Tanja je uvek tu

Tanja je uvek u Kreativnoj radionici.
Laganim korakom i budnim okom prati sve sta se desava...
Vidi i zna i kad sam gladna - rado ce podeliti bananu...
Nije lepo sa moje strane sto pokazujem ovu sliku bez pitanja ...
Fotorgafija je toliko dobra da nisam odolela da je objavim.
Bilo je jos slika, ali ne kao ova... Tanja i pola banane.

Lana

Lanu sam pozvala telefonom - Kreativna radionica bez njene jutarnje kafe bi bila `pogresno mesto za pocetak radnog dana`...
Dotrcala je , popile smo kafu, popricale sta je bilo i sta bi trebalo da se desi i ..... Lana je otputovala sa cercicom na moreee....
Nadam se da tamo uzivaju i `slamaju srca` morskim `galebovima`!

Nena 3110

Neninu posetu sam ocekivala.
Sve je bilo dogovoreno na Forumu. Radovala sam se sto cu je najzad videti i popricati sa njom `uzivo`.
Ipak me je iznenadila - ocekivala sam ozbiljnu i suzdrzanu zenu tridesetih godina....
Slika je `mutna`, ali pokazuje koliko je nas susret bio srdacan i neposredan.
Nena mi je odmah pomogla da sredim stand, ispricala sta radi i uz kafu sam imala osecaj da se znamo duuuggoooo,.....
Uzivala sam u razgovoru sa njom, razmenile smo poklone i dogovor je pao - vidimo se OBAVEZNO i sledeci put u Kreativnoj radionici.

Bilja i ja

Bilja je ponovo bila nasmejana. Veseli osmeh , vesele price i sareni cvetovi koji krase njene radove ulepsali su jedan sparan i `tezak` dan u Beogradu. Divno je imati nekoga od poverenja u velikom gradu. Trenutak je `uramljen` u ovu sliku, a ostalo cete saznati kada dodjete u Kreativnu radionicu...

Goca i Danijela

Susret sa Danijelom sigurno necu zaboraviti - bio je to moj ulazak u hol Doma sindikata uz pozdrav - stigla je Radicaaa od , meni do tada , potpuno nepoznate zene...
( Hehehe, tako izgleda kada te nepoznati prepoznaju na ulici....mmmmm, prijaaa!)
Kada se tome doda kafa koju je Danijela skuvala za tren oka - 5+!
Gocin dolazak je jos vise ulepsao sliku koju sam vec imala o Svetu ideja!
Divno je videti prijateljice koje zajedno rade ono sta vole, dele radost stvaranja i zajednicki se nose sa problemima koje nosi svakodnevnica.
Imala sam osecaj kao da ih poznajem odavno i stvarno!
`Stvarno` su jos lepse, verujte mi na rec - prijatne, vesele , otvorene i spremne da pomognu!
Nadam se da cu ih sresti i sledeci put kada svratim u Kreativnu radionicu, ali to ce onda biti susret sa PRIJATELJICAMA.
Veliku radost mi pricinjavaju mindjuse koje cu nositi ove jeseni uz svoj omiljeni dzemper.
Znate li sta pise na njima?
SVET IDEJA - naravno!

Ljiljana Ljisa

Ljiljana kaze da me je lako pronasla, da je prepoznala mene i moj nakit sa foruma ( e, nas forumasa ima na sve strane...) . `Prosula` je pred mene svoje vockice i cvetice, pruzila mi ruku prijateljstva i gomilu komplimenata. A znate i sami da `padam` na lepe reci i .... pala je trampa!

Dilema je bila neresiva jer su Ljiljine ogrlice od drveta, perlice oslikane rukom, privukle paznju svih nas. Meni je bilo najteze, vidite i sami zasto! Na kraju sam izabrala najlepsu ogrlicu, onu koju sam prvo ugledala - pogodite koju!
Nosim je ponosno i pokazujem svima kao poklon `moje forumasice`! Nadam se da i Ljisa ima sta da pokaze svojim prijateljicama i da nosi lepe utiske iz Beograda o nasem susretu.

Vlada - Gaston od Bezistana

Vlada je bio u prednosti, znao je gde sam i dosao da se upoznamo. Moram priznati da sam sumnjicavo posla za njim `da mi pokaze svoje radove`. Odusevljeno sam izabrala jedne mindjuse (pogodite koje!?), i jer se `znamo sa net-a` - dobila sam ih na poklon!
To me nije sprecilo da dodjem sutradan kada Vlada nije bio na radnom mestu i `ponovim` cerku!
Bilo je tu jos musterija cije majke izradjuju nakit, ali to je druga prica .......
Mozda za PROKRAFTINATORA???

Upoznajte pletivez gospodje Ljilje

Gospodja Ljilja uziva u izradi pletiveza. Neki od Vas sigurno cuju prvi put za ovu rukotvorinu koja je veoma stari oblik veza koristen u nasim manastirima i crkvama.
Nije lako sakupiti motive iz crkvenih knjiga, a bas njih koristi Ljilja da nam priblizi pletivez.
Pronalazi zanimljivo ukrasena pocetna slova crkvenih tekstova, prenosi ih na platno i strpljivo i precizno ih ozivljava pletivezom.

Moja Mirka i njena Saska

Saska je pristala da se slika, skoro....
Slikala sam ogrlicu, a ne Sasku ...




Sasvim sam sigurna da moja Mirka nije `ona Mirka` kojoj `pod prozore dolazi` Djordje Balasevic...
Dragan je odavno zauzeo to mesto.
Mira je moj `najslabiji` kriticar jer je moja drugarica i sve sta napravim - ona voli da nosi.
Danas je pristala da mi pozira jer je `bio divan dan`, Saskin rodjendan!
Popila sam kafu i pojela odlicno parce torte, a zatim su mama i cerka stale pred moj fotoaparat i ispunile mi zelju .
Pa za to sluze prijatelji - da ispune zelje!
Moja Mirka ispunjava zelje i pruza mi podrsku kad god je to potrebno... a bilo je potrebno vise puta. Zna da slusa, iskreno govori i cini sve da se pored nje osecam lepo i sigurno.
Pricinjava mi veliku radost kada ponese neku od mojih ogrlica.
Ovu zelenu heklala sam bas za nju.
Saska lako nosi neobicne stvari , njoj sam namenila jarko-narandzasti komplet.
Rodjendansku ogrlicu su probale i Mirka i Saska, nisam mogla da odlucim kojoj lepse stoji...

Cudna bica svuda oko nas

Primecujem neka cudna bica - pa zar sam jedina?

Cini mi se da ih je sve vise i vise u poslednje vreme.
Krecu se nekontrolisano, u vise pravaca istovremeno, a ponekad se sluze i spravama za kretanje . `Ispustaju` cudne zvukove dok se krecu, narocito u situacijama kada se kretanje prekine naglo .
Veoma bucno komuniciraju koristeci uglavnom samoglasnike. Efekat je fascinantan - svi u njihovoj okolini pocinju da komuniciraju na slican nacin , praveci se da ih razumeju...
Veoma `kratka` i mekana tela ih cine pogodnim za putovanja jer zauzimaju malo prostora. U putu koriste velike kolicine tecnosti , koju veoma brzo `unose` i `izbacuju` iz svog organizma.
( Veoma ruzan prizor i neprijatnog mirisa...)
Na srecu, ta kratka ( i rekla bih , citirajuci jednog strucnjaka) i neobrazovana stvorenja poseduju izuzetan sarm. Plene okolinu i prisiljavaju bica koja su znatno krupnija i obrazovanija od njih - da im ispunjavaju zelje i utisavaju okolinu dok se odmaraju.
















Slicna `bica` sam primetila i u svom komsiluku. Posebnu paznju su pokazivala prema komadima nakita iz moje `cokoladne ` kolekcije `cold porcelain`, a da pri tome nije bilo ni reci o kupovini (istih...?)!
Iznenadjenje je dostiglo vrhunac kada sam na blogu jedne od mojih omiljenih blogerki ugledala umesto slike nakita - zamislite koga ...
Shiska, objasni mi, molim te , sta se to desava?

Nasa prva ekskurzija!

Svako je znao svoje mesto, svi su rekli sta je trebalo reci - put je mogao da pocne!
Nas autobus je bio obelezen veeelikom dvojkom - pronasli smo ga lako! Srecan put i srecan ostanak ! Prvi put smo bili Mi oni koji odlaze!


Smestili smo se, bilo je udobno i prostrano. Podelili smo strepnju i radost polaska na put!


Radost zbog putovanja je pobedila tremu, drugari su tu ! Krenuli smo veselo i hrabro na prvu ekskurziju koju ce moji djaci pamtiti celog zivota!

U Zmajevom krilu!

Pod kruskom koju je posadio Cika Jova, pronasli smo novog prijatelja. Druzenje je trajalo taman koliko je bilo potrebno da nastane ova slika, a onda smo nastavili put...



Dvoriste male kuce u SremskojKamenici je bilo spremno da nam kaze pricu o cika Jovi Zmaju - pricu koju su pre dva dana zapocele da pricaju Zmajeve decje igre ulicama Kamenice i Novog Sada. Sedeli smo na klupi Pura Moce, male Juce, malog konjanika, ... , i svih junaka koji vise od veka ulepsavaju stranice knjiga i slikovnica.

Dunavski park u Novom Sadu!

Pozdrav velikanu Miki Anticu ciji `plavi cuperak` jos uvek vijori kroz stihove koje sapucu mladi parovi na klupama Dunavskog parka.
Iskoristili smo priliku da sednemo `u krilo` i velikom Djuri Jaksicu!
Labudovi su ponosno plivali pokazujuci nam velikodusno svoje pacice, a mi smo ih u cudu pratili pogledima . Bas kao u Bajci o labudu - izgledalo je kao da kriju tajnu od nas.



Centar Novog Sada krasi Dunavski park. Odusevila nas je lepota i jednostavnost kojom pleni ova oaza okruzena betonom velikog grada.

`Leteli` smo Letenkom!

Letenka nas je docekala osuncana! Sirom je raskrilila svoje klupe i livade, sumarke i skrivena mesta koje su moji djaci `osvajaci` osvojili brzim trkom i sirokim osmesima!
Strpljivo sam cuvala mesto na klupi koju su ` oznacili kao svoju`. Tu su moji djaci spustili na trenutak svoje ranceve da mi prave drustvo dok se oni ne vrate i napune ih novim utiscima i pricama o Letenci.

Iriski Venac - ponos Fruske gore!

Da li mi se ucinilo ili je neko zapevao becarac ... Aj, seo Sremac na Venac pa vice - hej Bacvani devojke vas dice.... Mozda je to samo vetar pevao jos jednu od pesama koje se s vremena na vreme zaborave, pa ponovo pevaju,..., i tako redom...




Pogled na spomenik na Iriskom Vencu nas je podsetio koliko smo mali i koliko jos moramo da porastemo u ocima drugih- koliko jos znanja moramo da sakupimo na putu do sveta u kojem nece biti tajni za moje pametne djake!

Poseta Hopovu!

Uzalud smo trazili hladovinu pred manastirskim vratima - ugrabili smo trenutak za slikanje, nekoliko minuta za obilazak prelepe gradjevine i manastirskog dvorista Hopova.
Ocekivali smo mnogo od posete Hopovu - bas kao i nas Dimitrije koji je na ovom istom mestu `postao` Dositej. Mnogo je vremena proslo od tada, manastir jos uvek docekuje i ispraca posetioce. Neki ostaju zauvek, a mi smo prosli brzo i neopazeno, trudeci se da ne ometamo velicinu i vaznost ovog svetog mesta.

Povratak kuci!

Dan je `proleteo`, ali necemo dozvoliti da prodje neprimetno kroz nase malo selo! Moji decaci ce prosetati `opremljeni` svim neophodnim dokazima da je ekskurzija u s p e s n o `obavljena`!